Senke – Aleksandra Prijović

Mislila sam, “Biće mi svejedno”
Ako ona dođe, ako svrati
A da moje opet bude njeno
E, to neće dočekati

Kaži joj da skloni ruke sa tvojih ramena
Ne trebaju meni senke iz prošlih vremena
Koga laže da je njeno ono što je moje
Nije kome je rečeno, nego kome suđeno je

Šta će ona tu kraj našeg stola
Kad joj ovde mesto nije
Zar joj nije dosta bola?
Ne gledaj je, ne žali je
Zar joj nije dosta bola?
Ma, ne gledaj je, ne žali je

Kaži joj da skloni ruke sa tvojih ramena
Ne trebaju meni senke iz prošlih vremena
Koga laže da je njeno ono što je moje
Nije kome je rečeno, nego kome suđeno je

Da me ona ljubomornom pravi
Dok uvelo nudi cveće
Da poraze moje slavi
Doživeti nikad neće
Da poraze moje slavi
Doživeti nikad neće

Kaži joj da skloni ruke sa tvojih ramena
Ne trebaju meni senke iz prošlih vremena
Koga laže da je njeno ono što je moje
Nije kome je rečeno, nego kome suđeno je