Sledeća – Aleksandra Prijović

Sve najlepše bajke ti si pisao, kô košena trava si mirisao
A ja kao dete samo zadrhtim, uvek kad te pored sebe osetim
Bez imalo stida me oborio, u četiri zida me zatvorio
Još gledam to mesto gde si stajao, tugo, da l’ si se bar nekad kajao?

Kako sad živiš bez mene? Da l’ sa njom imaš svoje sne?
Kad noću krišom udješ, kô svako koji greši, dal ti se kô ja nasmeši?
Da li svaki tvoj pogled zna? Da l’ ti je verna kao ja?
Kad noću kraj nje legneš, da l’ se to zove sreća ili je ona sledeća?

Znam bole sve tuge i svi porazi
Al’ ovaj za tobom još ne prolazi
Još obrazi gore kad se podsetim
Još uvek te pod kožom osetim

Kako sad živiš bez mene? Da l’ sa njom imaš svoje sne?
Kad noću krišom udješ, kô svako koji greši, dal ti se kô ja nasmeši?
Da li svaki tvoj pogled zna? Da l’ ti je verna kao ja?
Kad noću kraj nje legneš, da l’ se to zove sreća ili je ona sledeća?
Ili je ona sledeća