Testament – Aleksandra Prijović

Noćas ću suzama potpoti svet
Noćas i anđeli otkazuju let
Dajem na muziku i poslednji cent
Noćas je naša pesma moj testament

Tebi ostavljam da ne čuje zlo
Ovu čašu kojoj ne vidim dno
Tebi ostavljam i noći bez sna
Jer sve što imam je da nemam te ja

Željo moja jedina, još piće ili dva, zaboraviću da te nemam
Da si ikad bio moj, preživeću i to što moja ljubav sad je njena
Željo moja jedina, kunem ti se ja, zaboraviću usne tvoje
Kada raskineš sa njom, dođi ponovo da čuješ kako stvari stoje
Željo moja, prekasno je

Gde da se sakrijem od pogleda svog?
Tražim ti mane, a ti lep kao Bog
Gasim telefon da ne pritisnem “Send”
Jer ova poruka je moj testament

Tebi ostavljam da ne čuje zlo
Ovu čašu kojoj ne vidim dno
Tebi ostavljam i noći bez sna
Jer sve što imam je da nemam te ja

Željo moja jedina, još piće ili dva, zaboraviću da te nemam
Da si ikad bio moj, preživeću i to što moja ljubav sad je njena
Željo moja jedina, kunem ti se ja, zaboraviću usne tvoje
Kada raskineš sa njom, dođi ponovo da čuješ kako stvari stoje
Željo moja, prekasno je
Željo moja jedina, još piće ili dva, zaboraviću da te nemam
Da si ikad bio moj, preživeću i to što moja ljubav sad je njena
Željo moja jedina, kunem ti se ja, zaboraviću usne tvoje
Kada raskineš sa njom, dođi ponovo da čuješ kako stvari stoje
Željo moja, prekasno je