Uspomene – Aleksandra Prijović

Duša me boli, duša me boli
Nisam sa onim koji me voli
Srce mi pati, srce mi pati
Tugu moju, ko će da shvati?

Ne pitajte što sam sama, zašto tugujem
Ne pitajte mene ništa, za njim bolujem
Ne dirajte uspomene, rane stare
Ne dirajte, ne dirajte, so na ranu ne stavljajte
Ne pitajte što sam sama, zašto tugujem
Ne pitajte mene ništa, za njim bolujem
Ne dirajte uspomene, rane stare
Ne dirajte, ne dirajte, so na ranu ne stavljajte

Tebe mi nema, tebe mi nema
Šta mi na dlanu, sudbina sprema?
Ko da mi usne nemirne ljubi?
Da se u zoru kraj mene budi?

Ne pitajte što sam sama, zašto tugujem
Ne pitajte mene ništa, za njim bolujem
Ne dirajte uspomene, rane stare
Ne dirajte, ne dirajte, so na ranu ne stavljajte
Ne pitajte što sam sama, zašto tugujem
Ne pitajte mene ništa, za njim bolujem
Ne dirajte uspomene, rane stare
Ne dirajte, ne dirajte, so na ranu ne stavljajte
Ne pitajte što sam sama, zašto tugujem
Ne pitajte mene ništa, za njim bolujem
Ne dirajte uspomene, rane stare
Ne dirajte, ne dirajte, so na ranu ne stavljajte
Ne pitajte što sam sama, zašto tugujem
Ne pitajte mene ništa, za njim bolujem
Ne dirajte uspomene, rane stare
Ne dirajte, ne dirajte, so na ranu ne stavljajte